У стрељани

Opis

Не поседујем ватрено оружје - између осталог и зато што ми не пада на памет да молим било кога за нешто што је основно право сваког слободног човека - а вероватно га не бих носио са собом и да га имам. Од 1991. године једини додир са њим имам у стрељани. Али апсолутно подржавам право појединца на поседовање и ношење оружја за самоодбрану, лов или спортске сврхе. Све светске статистике доказују да количина оружја нема скоро никакве везе са бројем убистава - у супротном би САД биле прве на светској листи по убиствима, праћене Јеменом, Србијом, Швајцарском и Немачком. У стварности, ниједна од ових земаља није ни у првих двадесет земаља на тој листи (али је зато Јамајка, где је оружје најстрожије забрањено у самом врху, међу првих пет.) Србија је међу првих пет земаља у свету по количини оружја (по неким проценама чак друга на свету, одмах после САД)док је стопа убистава испод европског просека (отприлике на нивоу Велике Британије, и бар пет пута мања од нпр Русије у којој је поседовање пиштоља забрањено). У бившој СФРЈ свако ко је имао дозволу за држање оружја могао је и да га носи са собом, па нисмо имали пуцњаве и мафијашке обрачуне на улици. Закључак је јасан - проблем никад није у оружју него у криминализованом друштву (и малом броју неодговорних власника).